KAD KIŠE LIJU
Kad kiše liju
neba nema,
oblaci ga kabanicom prekrivaju.
Pod mutnim talasima
uspavalo se sunce,
nebo i trava spojeni ga sakrivaju.
Kad kiše liju
i oblaka nema,
gladni virovi reke
sve gutaju pred sobom.
Mutna površina se u beskraj širi…
Sa zapadne strane nazire se svetlost.
Za čekanje bez smisla
možda je prekasno.
Ljiljana Skelić Vemić
/avgust 2022./
