Connect with us

Ekologija

Marija Librenjak “KANTUNAL”

KANTUNAL
Zabeblijaje ovo vrime lino sićanja, muštra možđane, krika ucurik.
Proliće varljivo bagelja, akacija cvita…
 Kiša intradu zaliva, cidi snatanja.
Sačuvaj nas Gospe mraza i neterbe svake, najskoli potresa.
I ‘tice zakunjale, zašuškale se u gnjizdin priklanjskin.
Zamuklo veršanje.
Daće Bog, u koru svibanjskon, zapivat će  jopet…
Tekon u ćoši komore matere jon i ćaće kantunal sjaca.
 Livo konistra iz dote natrpana brimenon zemana.
Škripe vrata  armeruna škripe  Na psihi naciklo caklo.
 Ma,  komen je do ogledavanja.Mitili otkad-ikad  zemani o’  lušanja.
Poče, kantunal  oran,  prez pristanka predika…
– Jesi l’  pritrenijo izere, Vrano?
– Jok, Šime moja, neće san na oči. Dodaj mi iz kantunala ‘ćale Markanove, bacit ću jednu na trešeta osamačke.
Vrano će, a modrozelene oči mu planjcale kano misečine ispo’ rasklimane škure.
-Deder , Šime,  iz kašetina u kantunalu  maši se šuverina i šterike, grijota je palit letriku!
Slipa Šima i ronja.
– A šta bi svit po selu,  di ne bi prispili , poručili  bi da je zgajiza pod stare dane Vrano, il’ se Bož’ prosti povukodlačijo.
Ma, dakuću. Peškaj ti Vrano, a ja ću izmolit krunicu.
–  Koje ono otajstvo iđe?
– Žalosno, Šime moja drugo…Kakvo će nan bit kad smo  prvo zemana ostarokurčili, da poštenje tvoje prosti.
Vrano brontulja, peškajuć karte.
Bome akuža otprve.
Dodijale Vrani i karte,pripele se za prknje nako piplavo,  njanci zere nije driman, najrađe bi da ga zora prene…
Prolista nikidašnje novine,
 – Ej, Šime, jes’ sigurala krunicu, jes’ me priporučila Bogu, dicu našu i one šta odoše u cvitu mladosti  Bogu  svomen na raport?
– Ne pometaj me, sad moran u po destice isponova, a valja molit da ti Svevišnji grije prosti.
 U sanpasu će Šima , doklen je šudar podvezivala.
Deka na letriku na štramcin, ispo nogu goma paron nadušena. Glotne žunte okomeraje.
– Ma šta san ti učinijo  na ža nesritnice moja, jes’ li barenko  zerku  zakunjala?
–  Jezik ne uvlačiš…pondak, do nikidan si obnoć s kumon Perkanon, doklen pivci ne zapivaju dudučijo.
Beštima na karte,  jerbo te neiđe…
Srićon Perkan logon zalega.
Ujmeisusovo!
– A Šime moja, jeer ti u po našog vika nisi kadikad bacila dikoju partiju samenon , tomačijo san ti  , a ti buljila  ki tele u šarene vrata?!
 Svašta znadeš, umitne si race, al’ karte ti mrske, ka da ji ižinja đava.
Ator mi je,  Šime moja bidna…
 Tendi od tri godine unuk nan, a ti ‘š i Bogu za kurira partit, ne’š naučit. Uf?!
Zaijti Vrano karte…  po tavanu kraj peršonipo postelje.
 Nauznač svitlile, misto švere koja sporo tuče vrime.
Maši se tašne, požmareni libri ga svrnili u njegove zadruge,  di je inkas pačijo i zamen-boga bilužijo.
– Ma, neću više virovat ovizin pulitićarin. Evo od nikidan Banac jedno predika u „Slikon na sliku“ , večeras okrenijo ploču. Takon će, doklen ne vrce. Svragon i tava i jaja! oni vazda kakon vitar puše.
–  Neka nami naše ‘Rvacke , a sinovi nan se živi i zdravi vratiše.
 Nek’ nisu ovanjcirali, imamo Rvacku, fala ti Gospe!
– Muči više,labrnja ti uvik tanjca,  ne zamuka kobogda…
Jidna pensa  Šima.
 Potrpa se inbotidon po tintari , i zarka.
Utrni Vrano šteriku, potegni klašnje, lancun nemere  napipat.
Izbucali krpe, ki no u svoje,  o’ aškovanja vrime.
Poćirilo sunce, valja blago namirit, kadikat i prez pivca svanjiva…
P.S.
Kantunal i sadak  ki vid očinji čuva krunicu, librić,  raščeviljene ćale i išumitane Šimine punparice. U kašetinu svečići , puca  kadikoja i iljadarka.  U takujinu  brćolet i  rećine –bokulice  Šimine i Vranine izolir-trakon zakrpljene karte.
 Miljet uštirkan pobejarijo, luša ga kapelin , a u drugon ćoši bagulina i perlonka Vranina.. Plet Šimin , naravski, na konistri se zdrači.
Povri postelje Gospe Sinjske slika uškvadrana i ćišna, ona s vinčanja…
 Ćaricon me vazda umiva.
Deka na eletriku u kantunalu, misto kostiju jin stari,  urmetuje duše dice njijove.
Tentalo me ovo načarat,  jerbo juče u Sinjanju,  ki bena falila.
 Sve otkrila, vidin kantulan, i svragon, reče-postelja.
Ko će falit ka čeljade.
Bog s vamin, do druge bote!
U Karakašici, 5. svibnja 2019.
Marija Librenjak

Continue Reading