JELENI UMIRU SAMI
Prevarile te noćas uspomene
pa si noć krstio imenom mojim.
Raskopčao dušu.
U jednoj ruci zvijezda
u drugoj priča neispričana
sunce u oku pjevuši
potokom strasti.
Na uzdah od tebe
pospale sve žene
što krenuše k’o i ja
s onu stranu duge .
U brzom tangu
pijanih želja
zaboravile stare kiše
Stihom ih uljuljao …
Poezijom poljupca
u zagrljaju strasnih obala
oduzeo im dah.
U snovima ih razbacao
kad ljutiti vjetrovi
šaputali ti ime .
Pronađoh sebe
u nenapisanoj pjesmi.
u izdisaju
upakovanu u zlatnu svilu.
Čežnjom obavjenu…
Ne…
Ne želim da me ljubiš !
Na usnama ti još žele
od zabranjenog voća .
Uspavaćeš i mene .
Ko će ispričati tvoju priču
“Jeleni umiru sami”
ZDRAVKA BABIĆ
Kratak osvrt na pesmu: ” Jeleni umiru sami”, Zdravke Babic
DA PRIČA NE OSTANE NE ISPRIČANA
Stih iz muzičke numere, pokrece kod Pesnikinje emocionalnu konstrukciju duše…
Poetika Zdravka Babic svakog dana
Uzlece, prevazilazeci samu sebe.
Tajnovitošcu, asocijativnošcu, savremenim stihom obojena, raduje svakog ko voli tananost lirskog teksta – pesmu – On “noc krsti njenim imenom”, personificiranom metaforom govori o njegovoj velikoj ljubavi!
Od stiha: ” Raskopčava dušu”…zastaje dah, čitalac kao kad gleda film čeka šta ce biti dalje.
Vaga! Razapeta strast , do sad ne ispričana! Ljubav prema Pesnikinji
Nadilazi sve žene, jer ova ljubav poeziju piše.
To je : “Poezija poljupca”…
On…zbog nje, ostaje “usamljen jelen”…a,
…”Jeleni umiru sami”.
Ova pesma je prava kokurencija pesmi ” Mjesec je vajao ženu”.
Premda, poznavajuci poeziju Zdravke Babic, mogu reci da je radost da srpska književnost ima takvu Pesnikinju.
S ljubavlju
Gordana Opalic.
18.11.2020.