Mogao je Isus reći, zaÅ¡to oÄe moram straÅ¡nu muku proći, zaÅ¡to OÄe moram, muÄen, ostavljen i ponižen biti? ZaÅ¡to Majka moja, sve to zlo gledati mora, da se njeno Äisto srce, za mnom slamat mora? ZaÅ¡to OÄe mili, kad nas dvoje ni zaÅ¡to krivi, nikada nismo ti bili? ZaÅ¡to oÄe mili, moram sve to proći, kad bojim se ja i kada mi sa Äela krvavi znoj se javlja?
ÄŒinio sam oÄe Mili samo ono Å¡to si želio da Äinim, ali Äovjek grjeÅ¡an uvijek je bio, i mene je OÄe Äesto ostavio i ljubio me nije. ZaÅ¡to sada OÄe, za Äovjeka grjeÅ¡nog muku moram proći, kad mi nitko od njih neće htjeti doći, kada će me izrugati i u boli ostaviti? ZaÅ¡to moram OÄe dobri sve to proći? Al niÅ¡ta, naÅ¡ dobri Isus ne reÄe, nego se volji Oca svog utjeÄe. Hvala ti Isuse, Å¡to si svoj život dao da bi naÅ¡e grijehe otkupio.
U trenucima kad Isusa spopade žalost i tjeskoba, reÄe svojim apostolima: “Žalosna je duÅ¡a moja do smrti. Ostanite i bdijte sa mnom“. Uznemiren i uplaÅ¡en otiÅ¡ao je malo dalje i pao niÄice moleći se „OÄe moj! Ako je zbilja moguće, neka me mine ovaj kalež. Ali neka ne bude moja, nego tvoja volja“!
Znao je Isus Å¡to će se zbiti i da će svojim životom naÅ¡e grijehe platiti ali nije nas, ni na tren, prestao voljeti. Kao kad mladoženja traži prostor za vjenÄanje svoje, tako je i Isus je tražio prostor za veÄeru sa svojim apostolima. Bila je to njegova posljednja veÄera. Bio je osamljen i tužan a ipak je sve organizirao od prostora do hrane koju će blagovati, vina koje će piti. To je zadnja uspomena na blagovanje sa apostolima. PriÄao im je o svemu Å¡to će se dogoditi. Govorio im je da će ga jedan od njih izdati, drugi zatajiti a ostali da će se razbježati i da će sam ostati. Nisu vjerovali, a nisu ga ni razumjeli. Na kraju je tako bilo kako je Isus i govorio. Nitko od njih nije vidio tugu i strah koji ga je obuzeo dok je sve to govorio. Znao je On dobro Å¡to ga Äeka, da će u svemu biti sam, izdan, zatajen i ruglu izvrgnut. Sve je znao a opet je svoje apostole volio. Sve nas je volio.
Mogao je reći:“Neću OÄe za njih muku proći i mladi svoj život dati“! Mogao je Ocu svome reći, da se boji i da grjeÅ¡ni ljudi nisu toga vrijedni. Mogao mu je reći, ne voliÅ¡ me oÄe moj, kad prekidaÅ¡ život moj i darujeÅ¡ ga nezahvalnoj masi toj. Poniženje je to OÄe moj a ne zavrjeÄ‘uju ljudi to“. Sve to, mogao je Isus dragi reći, ali niÅ¡ta rekao nije, nego volju OÄevu ispunio.
Mogao je Isus svojoj Majci se uteći, mogao joj je reći, da se boji, ali nije htio da je joÅ¡ viÅ¡e njegova muka ne boli. Mogao je, sakrit se i pobjeći od svega, ali nije htio, jer je Oca svoga volio i poÅ¡tivao. Sve Å¡to imao je, voljeni naÅ¡ Isus, nama je darivao. Koliko su tvrda naÅ¡a srca, kada ljubav i dobrota, za naÅ¡ega Isusa ne kuca. A ne kuca, jer da kuca, zar bi se u Äovjeku toliko zlo moglo zbiti i svojega Isusa zar bi mogli toliko izmuÄiti.
Oprosti nam dobri OÄe, jer ne znamo Å¡to Äinimo, jer da znamo zasigurno ne bi, sina Tvoga jedinoga opet grijehom svojim na Križ pribijali.
Slavica VuÄko tropolje.info
