Uncategorized
Jagoda Savić “ZAVALIJA “
ZAVALIJA
Svaka slicnost s ovija dogadjaji su slucajna a i licnosti…s`m ja eve me.. TOJ TI DOJDE KO ONOJ KAD NALETIV ONIJA PISMENI PA VIKNEV,,KULTURO EVE ME”
Coko, dete, uzimaj se u pamet…vika mi tatko dok mi sturase onej letve sto mi bese turija uz skrsenu ruku..Letis ko musica bez glavu..jedan dan ce se natekeris na kolac pa ce se kajes sto tatka nesi slusala…Vika mi jos…Nemoj te ljudi prozrev pa te nikoj nece…S`g se stica postovanje za vreme kad devojka golema budes…I jos nesto da ti reknem ,mani se od onej knjige..uci sam sto ti za skolu treba… Ocu tatko …vikam ,pa se odma zalete da protrcim malko po selo da svi vidiv da mi je ruka zdrava…Jes bese bela i nazuljana od onej cepanke,malko i posuva od drugu al pa s`g pa ko da neje ni lomena..Pejca me sretnu ispod skolu te se zatrca da pobrzo projde pored mene al mu ja munu sopletku te se raspuci ko tikva… Dize se i brise razbijen nos i vika mi ..Ce me zapantis”
Ocu ,ocu kad prdne kvacka u vrucu vodu …reko te se zalete kroz selo sve pevajci u seb od merak sto onaj zuljca pade.. K`
noci se dovuce njegov tatko te me sve izrezili kude majku,moj tatko srecom bese otisja u zadrugu.. Majka se ko ljuti po men a vidim da vu milo… Reko vu ja jos njeknja sto me teja vata tam kude ne treba.. Vide on da nece bude nista od moje tepanje te sve mumlajci si otide..Rece ce kaze i tatku.. Mislim se i toj mi ga uz stopke …sve se cudejci kude sam mogla pomislim da mi onaj zuljca moz bude sudbina.. Najutro otidomo kude tetku Mirjanu na sabor..Prokoplje bese u tetkino selo.. Majka pomaga tetki te postavise ostal.Oko dva zbrase se ljudi te em pricav em jedev sve po red…Ja dobro beo ogladnela…vido pred tetina najubavu lucenu papriku,na nju narendan bel lukac ..te se ja sunu s viljusku i uvrlji gu u moj tanjir..Majka me poglednu i sutnu s nogu pod ostal al ja navali na papriku,smaza gu pa kapnu s viljusku te pred tetina smako jos dve ubave paprike..Posle i macka s lebac i najedo se s`m od nji..Pecenje ne moga ni da obidjnem a corbu kokosinju i onako ne mog smislim..Tetka donese kolaciki, onija na vodenicu a ja vido na sporet serpu sa suklijas te se digo i sipa si…Dva tanjira pojedo..
Aj ce idemo na sabor…Svirav i ramunike i Brestovacki trubaci pa kolo bije sve u sesnajes..Bila tuj nekad i crkva al ovija nasi gladnici seljaci posle rat uvatili te sve pokrali i srusili gu …te s`m u toj selo crkva nema ni sag..Tuj iznad crkvu utabano i tuj se kola vijev a iznad na brdle skola dugacka go kasarina.Ispod skolu nekolko orasa velika pa mi stadomo tuj da gledamo narod kako igra…Ja sam obukla kosuljce s cinari,jelece,vezeno vutarce i kiceljce …na noge sandalke a kosu digla na vr glavu i uvrzala s crvenu masnu…Crvene masne i na kosulju s cinari.. Majka me vika da idem da igram s nju i s tetku a mene sramota…moz se zapekljam da mi se narod smeje..Otidose one a ja takoj stojim i gledam kad te ga nekvo momce stoji s drugari tuj blizu…mal po mal pa zazine u mene.. Pomisli se …dzabe zevas …nec da moze…ako se dovuces cu uznem jednu ciculu te cu ti slomim nokciki..Taman toj mislim kad te ga ono sve se vis primica.. Ja se poce nabivam uz oras ..mislim ce se odmane al jok.. Ubava si …vika.. Da mi ne rece ne bi znala…reko a sve gledam dal ce majka vidi da se ovoj privuklo do men pa da dojde.. Jok ona s`m uplita noge i smeju se s tetku…Sitan cacak s`m pici..
Kako se vikas?
Briga li te?
Sto je takvo devojce takoj ljuto..ja nesam djavolak ,ja sam ozbiljno momce..
Aha..
Oc da se upoznamo ..ja sam Zlatko.. On je Zlatko Zavalija,,,svi ga takoj vikamo rece jedan njegov drugar …te svi pocese da se smejev..
Bez bre od men…ene mi gu majka..ce te zavrze po nos sve ce zvezde izbrojis..
Moz se dopadnem na majku te me uzne za zeta..
Bez bre glupane…reko i odjemput oseti da mi nekvo po snagu lazi…cak mi i kosa puna..Poce se ja otrisam ..poglednem kvo je toj kad ono uz oras voznik brobinjci naprajili…srov gi ima a ja sam nasla uz koje drvo da se naslonim..
Uspista ja…ljudi priletese,prilete i Zavalija te udri ,cukaj po kosulju po kosu,odvaj se ocuka…Naposletku i majka i tetka dotrcase te me majka skroz otrese od brobinjci…Kosa mi se sve razletela,cinari se izvrnuli a i jedna masna odpadnula od kosulju..
Ajmo si dom…reko na majku a u prolaz isplazi jezik na Zavaliju i reko mu da je sve kriv za ovoj…Okrenu se jos jemput da mu se isplazim a on ostade u cudo da gleda u mene.. Uz put me stigose lucene paprike i suklijas… Koj ce mene ovakvu suntavu i rascupanu…Cu vrljim sve onej knjige…Veze ja nemam sas zivot..Al cek pa ce vidimo kvo ce bidne..
Jagoda Savić
|
Greh Zlatanskih livada 26
Tetka me dugo grlila na rastanku ,mozda od srece sto se ratosiljala bede koja joj mesecima ne izlazi iz kuce(naravno da je ovo sala)mozda i zbog toga sto sam joj na dlan spustila neloliko komada dragulja i zlata koje je ostalo od moje polovine a Ajla bila postena pa mi to vratila…Uz put odmahnuh glavom zbog ovakvih misli jer sam znala da bi me moja druga majka grlila iz same ljubavi jer je i sama bila to…Neckala se ona mom poklonu al sam ja bas bila uporna ,nadajuci se u sebi da ce bar njoj neki od tih dragocenih komada olaksati starost i ne dotaci je zlom…Svoj deo sam brizljivo spakovala u torbu i krenula svojoj kuci,naljucenom muzu i zeljnoj mene, deci…Dane pre polaska sam provela u Mladjanovoj sobi ,naslonjena glavom na njegovu ruku koja je bila mrtva i hladna a on je drugom pokusavao da klizi duz moje kose gledajuci me s toliko topline da mi se srce kidalo u komade…
Neces se predati tako….rekoh u sebi i krenuh da mu masiram ruku ne bih li mu vratila toplotu i protok krvi… Ni sama ne znam koliko je to trajalo kad osetih da ruka nije onako mrtvacki hladna….
Ostavi se toga….pokusavao je nerazgovetno da mi kaze al moja tvrdoglavost nije odustajala….Vec se spustalo vece kad primetih da mu se prsti micu…
Sestro ,sestro …vikala sam iz glasa,dok se jedna mladjana sestrica ne pojavi na vratima…
Recite doktoru da Mladjan mrda prstima ove ruke koju ste otpisali…
Blenula je u mene a ja je zgrabih za ruku i dovedoh do Mladjanovog kreveta….
Boze ,dal je ovo moguce?….rece ona kad se i sama uveri da se Mladjanovi prsti micu…
Brzo pohita doktoru koji se ubrzo pojavi na vratima…
Uhvati Mladjana za ruku i osetivsi toplinu u njoj odmahnu glavom i sam za sebe rece…Ljubav cini cuda a ovo jeste cudo…
Sve je to zahvaljujuci mojoj Janji ….sad razgovetnije istisnu iz sebe Mladjan…
Doktor jos jednom pogleda u mene i rece sestri da podje s njim jer ce promeniti terapiju…
Mladjo moj ziveces…govorila sam kao u transu…Opet cemo zajedno bar jos jednom dok smo zivi zajedno otici do nasih Zlatanskih livada…Jos jednom cemo sedeni na nasem kamenu obraslom mahovinom…Jos jednom cemo zajedno gledati kako sunce zalazi za Cerakom ,spustivsi se iza nase Radan planine…
Ushicena nisam ni primetila njegove suze koje su kvasile jastuk …Privih se uz njega i tako cas uspavane cas budne nas doceka zora…
Mladjan se polako oporavljao a moja deca su sve cesce zvala da se vratim kuci…Vece i noc pred polazak sam opet bila uz njega,pricala mu .sanjarila.pustajuci i njega da ga nada odrzi zivim i da lagano napreduje u ozdravljenju…
Ujutru sam s bolnickog prozora na cetvrtom spratu gledala novi dan koji se budi i rekoh mu…Ja moram kuci…
Nista nije rekao i ja se okrenuh…Susretoh pogled pun ljubavi i razumevanja…
Ne zaboravi kad te pozovem da dodjes po mene da u toplom letnjem danu odemo do Zlatanskih livada….sad je govorio mnogo razgovetnije…
Naravno ,duso moja…rekoh i opet prislonih glavu uz njegovu…Znali smo oboje da ce ostvarenje ovog naseg zaveta biti cista sreca al mi smo verovali u nju….to procita on u mojim i ja u njegovim ocima dok smo se rastajali…
Dolazak kuci je nekoliko dana bio obavijen cutanjem a meni je to i odgovaralo jer su mi misli bile uz Mladjana ….Posle nekoliko dana za vecerom izvadih pozamasan zamotuljak uvijen u papir i obmotan selotejpom ,razrezah selotep i debeo papir i pred mojom porodicom izrucih deo od moje polovine blaga pronadjenog u Zlatanskim livadama…Taj zamotuljak vrati mir i rutinu u moj dom…Muz je negde rasparcavao blago pa nam majstori nisu izlazili iz kuce a tek nov namestaj,fontane i ukrasno drvece po dvoristu cinilo je da se komsije krste i ogovaraju kako sam ja nekog starca omandala za bogatstvo a oni svi glumili ucveljenu porodicu kojoj nedostaje zena i majka……Jednog dana sav sijajuci od srece muz utera u dvoriste poplocano behatom nov novcijat BMW najnovije klase…Gledala sam sve to sa strane osecajuci neki nemir i sluteci da nam ovo dobrog doneti nece ,pa me cak deca pocese zapitkivati ne ljutim li se ja to na njih sto imaju nove telefone i lap topove jer trose moje blago…Samo ih zagrlih moleci Boga da mi se ovo turcinovo blago oteto od raje ne obije o glavu…Ostalo je jos od blaga i posle svih troskova i zivot je tekao normalno…Komsije su se privikle na sredjenu kucu i novi BMW cak su i meni poceli da se javljaju nazivajuci me sigurno u sebi pogrdnim imenima…Nisu ni slutili da ja mislima nisam tu i da sam cekala svaki poziv drhteci u sebi da se Mladjanu ne desi ono najgore…Isprva me zvao skoro svaki dan a onda ni glasa,,,,Uzalud sam pokusavala da ga dobijem,slala tetku u bolnicu al on vise nije bio tamo…Znala sam ….znala sam…ponavljala sam nemocno u sebi da cu mu ovim blagom ,,pojesti glavu”.
|
|
Continue Reading
