Connect with us
Sretna NOVA GODINA!

Scena

Iz dnevnika jedne mlade: Strina i vinova loza

 

Neće u nas vinova loza. Probala sam, posadila malo i oko nje se lipo trudim, ali uzalud. Ne daje roda i gotovo. Valjda je slično i s ljudima.

Vidiš, sinoć mi rekoše da je strina Ljuba popravo bolesna. Nije to neka novost jer su u njezinim godinama svi bolesni, samo su njezine bole uvik, ajmo reć specifične.
Skužila je mudrica da se na račun bole najlakše dokopa nevistine i sinove pažnje pa je razvila cili sustav prigodnih bolesti. Tako je zaboli čim ručak nije na vrime gotov ili joj ne paše, boli je kad se zbog nečeg nasikira, a logom legne i zovne pratra čim njih dvoje najave da će negdi otić.

– Ko je vidio ić na more po vakom zvizdanu? – požalila mi se neki dan kad sam je obiÅ¡la samu i bolnu.

– Zovni mi pratra, nisam dugovita i upali MeÄ‘ugorje, a onda ajde. I ja ti seko kuvat kavu ne mogu! – lipo mi je pojasnila, a ja sam je posluÅ¡ala uz malenu laž.

– Zvala sam, ali se pratar ne javlja!

– Ih, čudilo bi me da se javi! Zvala sam ga i niki dan pa mi se javila neka rospija i utužila ponavljat da je nedostupan ili isključen, ko ne zna ni ona. A mislim se, eto neka je tebi dostupan, a od mene Å¡ta bude!

Pokušala sam joj objasnit, stvarno jesam, da joj se nije javila nikakva rospija, ali sam odustala. Nema koristi jer ti ja od nje ništa tvrdoglavije nisam vidila!
I eto, otišla sam kući pa mirne duše njezinim javila.

– Baba je dobro, samo vi uživajte i ne žurite kući!

Ispalo je da ipak nije dobro jer su navečer dolazili i doktori fratar. Cilu noć od muke nisam mogla zaspat! Nagrizala me savjest i progonila ko miševi ječam u podrumu. Jedva sam dočekala jutro da joj se odem ispričat, moleći se i zavitujuć da ne bude prikasno! Zatekla sam je živu, a nekim čudom i dobro raspoloženu.

– Sam Bog mi te poslo! – dočeka me znakovito, a meni odma navru suze na oči.

– Prašćaj! – reče mi jer se bila friÅ¡ko ispovidila.

Ma već sam ti sve oprostila, i smutnju i laž i silne gluposti, a ako ćemo iskreno, toga je bio pun kufer! Oprostila sam ti i ono Å¡to sam rekla da nikad neću – kad si me na dan vlastita vinčanja glasno obranila od tvojih prijateljica Å¡to su se čudom čudile kako baÅ¡ mene naki momak ženi ričima: “Sam pao, sam se ubio!”

Eto, sve sam joj oprostila, ali sam samo tiho rekla:

– A moja strina, nemam ti ja Å¡ta oprostit!

– Ma znam, znam, nego – nestalo mi rakije pa ako bi mi tila donit malo one domaće da moji ne znaju? A, oćeÅ¡ li? – upita umilno me gledajuć.

I šta ću?

Da nisam donila garant bi umrla, taka je. Vako će se nevisti na vrat popet, a ja ne smim reć da sam kriva.

A šta bi bilo da se više ne trudim, niti oko nje, a ni oko ove moje bijedne vinove loze?

Šta god za njih dvi učinim ostane mi gorak okus!

 

Iz dnevnika jedne mlade/Tomislavcity tropolje.info

Continue Reading