Jagoda Savic…Za cim ja zalim¿..i….Oprosti mi sine…21…

Za cim ja zalim?

Zalim za godinama sto same klize
a svaki novi dan
dalji je od tebe,od nas..

Zalim sto se nismo grlili cesto
onda je to bio sram
a sad znam da me boli glupost
koji ubija san.

Ni slutili nismo da ce te lepe oci
zgasnuti ko fenjer bez fitilja
al nisam znala da ce boleti vecno
secanje i moj blam..

Da ce boleti bol i onaj dan
koji nikada necu moci oprostiti sebi..

Da zaboravim onu prokletu sliku
kad sam izdala tebe
najvise sebe..

Bio si nemocan i drugaciji
vise ni moj
a ni niciji..

Bio si samo svoj i Bozji
tako sam bar mislila tad
al bio si moj zauvek.
Zaludu sto to znam sad..

Ma znala sam ja to i tada
al sam nekako cudno branila sebe
os sudbine od tebe.
Bila sam mlada..

Zalim sto nisam sacuvala tvoja pisma
razglednice i lepa slova
pocetak,,Malena moja..’

Bili smo onako pravo
divan par.
Bas ko upisani mladi i lepi..

Sad samo zalim godine
koje lagano klize
bez tebe sa mnom
s tobom u srcu..

I znam ,doci ce dan
Mozda postoji i drugi svet
ja cu samo pruziti ruku
a ti s osmehom
udari,,pet.”

Jagoda Savic

Oprosti mi sine …21…

Ugleda je odmah tu kraj stuba koji je drzao lozu dok je vozilo uterao u garazu..Oseti kako mu kicma postaje mrtvo telo..
Jasna tek sto je otvorila oci zbog vozila koje se cimnulo na lezece policajce koje je njen otac ubetonirao u njihovu garazu a da nikog nije pitao..Nije pitao ni on jer bi od muve postao slon..
Dobro si se setio da se vratis…cu kako izgovara onim svojim jetkim glasom ,koji sece ..
Cutao je dok je uzimao detinje stvari i Jasnin izlazak iz kola i susret ociju zene koja ce joj od sad biti majka bi nalik zvezdi padalici koja nekako cudno iskrivi svoj put dok pada..
Tren su zurile jedna u drugu ..
Cija je ovo devojcica?
On je jos uvek petljao oko decjeg kofera i samo izusti..
Moja..
Tvoja …ponovi ona i krenu ka kuci..
Jasna mu uouti poglled u kom procita strah ,razocarenje i bol deteta koga niko nije hteo i koje nikom nije pripadalo..
On joj uputi osmeh i pokaza prema vratima kuce koju je vecim delom skoro sam s jaranima napravio..

Dezuram nocas…rece mu dok su se oni umorno spustali na ugaonu,on ocekujuci salvu uvreda a dete bar jedan pogled..
Deca su na treningu i ako stignes odi po njih…rece mu dok je u hodniku navlacila cipele..
Vozio sam satima…
Vozi jos pola sata..Deca su tvoja..
Znao je on da sigurno nocas nije njeno dezurstvo vec je zvala neku kolegicu da se zamene..
Kad tresnu vratima ,on privuce Jasnu na svom ramenu..
Bila je umorna od puta i ubrzo utopljena u mirisu znoja i parfema sklopi oci i on oseti njeno ravnomerno disanje.
Polako je podize u ruke i odnese u svoj krevet..
Dugo se tusirao ,kad cu galamu dece koja nahrupise u kucu..
Brzo ogrnu bade mantil i izadje iz kupatila a oni oboje vrisnuse,,tata!” i skocise mu u narucje..
Dovezao nas cika Tomo…rekose uglas a onda krenuse s pitanjima.
Tata ,zasto te tako dugo nije bilo?upita ga sin..
Znas da je umrla baka i morao sam mnogo toga da zavrsim..
Vreme brzo prolazi..
Ubrzo i oni zaboravise na vreme koje je proslo bez prisustva ocevog i u jednom dahu mu ispricase sve sto se dogadjalo kuci,skoli na treningu..Slusao ih je grleci ih zeljno ujedno strepeci kako ce prihvatiti stariju sestru koja ce morati prvo da nauci jezik pa da s njima zajedno ide u skolu..
Jos su mali…mislio je..
S njima ce vec sve biti ok..
Hoce s njima al jos troje njegovih gospodara stoje tu nad glavom i niz kicmu mu klizi njihov bes..
Nece moci..ponovi glasno u sebi..
Tata pa svi decaci idu na takmicenje…sin ce shvativsi da otac njemu nesto brani..
Ici ces sine naravno..
Opet zagrljaji i pokloni koje im je doneo izazvase razdragani smeh u kuci koju je godinama gradio a zarad mira dozvolio da u njoj bude poslednja rupa na svirali..
Jos neko vreme su uzivali zajedno a onda svako u svoju sobu..
Deni namesti jastuk i pokri se samo carsafom..
Pre toga udje u sobu gde je spavala Jasna onako obucena kao kad su putovali…
Od sutra ces imati sve sto ti imaju brat i sestra…prosapta i zatvori vrata..
San je dosao kao spasenje od umora i strepnje…
nastavice se …Jagoda Savic..