Jagoda Savic…….Oprosti mi sine 12…

Oprosti mi sine 12

Pojam o vremenu ponekad nestane kao magla ,telo te drzi u slici nemog posmatraca ili onog ko u dusi gusi pakao koji je nehotice napravio..Znao sam odmah sve,bez reci,potvrde il isplakanih suza i s jedne i s druge strane..Telo mi se treslo,cvokotali zubi al sam satima bio  na kolenima sa glavom u rukama i tugom koja je parala mesec.

Nesrecnik je pokusavao da se sakrije jer su noci na jugu umele biti hladne al su oblaci zurili i on se opet pojavljivao da me obasja svojom mlecnom svetloscu..Ne pamtim kad sam usao u kola i kad sam od umora klonuo  u polusan jer sam znao da ce svitanje izvesti moju devojcicu na ulicu i da cu je videti..

Boze kako sam to zeleo..

Ono kad sam ja svoju istinu drzao u ruci ,pokusao sam da pronadjem svog pravog oca..Nije bio daleko..Sesti ulaz od mene u zgradu..S polubratom sam pikao fudbal i stitio ga od odraslijih mangupa jer je igrao fudbal kao neko ko ima dve leve noge..Nista nismo jedan o drugom znali ni on ni ja..Sad kad je prokleti rat zavrsio i moj ,,stariji brat pokusao da proda stan jer je vec pocetkom rata mrtvackim kolima pobegao u Nemacku a zatim povukao i svoju zenu i dete,moja majka se usprotivila ..Reci kojima ju je obasipao ni pas s maslom ne bi pojeo iako ga je kao siroce bez majke ocuvala bas kao i njegovu rodjenu sestru….Nije nas nicim odvajala bas kao i ,,Otac”Svetozar  da moju zatecenost onim izrecenim nisam mogao nicim da opisem..

Hoces sve za svog ,kopilana,jel tako,kurvo ustaska..

Rec kopilan me osinu ko vetar kad nanosi smetove al moj mozak nista nije kapirao..

Ne obracaj se tako majci!dreknuh spreman da i u fizicki obracun udjem s njim iako sam par godina mladji..

Ko je kopilan? upitah ga besno..

Vidi,vidi ,kopilan umislio da mu je moj otac,otac..

Ne pravi se lud vec se tornjaj iz ocevog stana..

Ona rec kopilan uzburka u meni krv i iako sam jos osecao posledice ranjavanja skocih na njega i jednim karate zahvatom ga bacih na beton..

Priznala mi je sve..

Zaista Svetozar nije bio moj otac..On je bio muz njene rodjene sestre koja je posle rodjenja kcerke pala u postelju i lagano se gasila..

U to vreme moja majka je volela coveka Hrvata koji joj je obecavao kule i gradove dok nije pala..Njegovo nestajanje iz njenog zivota islo je promisljeno ,tako da je njeno budjenje bilo bolno a dete u stomaku vec uveliko pregazilo granicu kad je moglo da nestane..Sestra je umrla a ona ostala u kuci da cuva decu i u toj kuci me rodila..

Taj sesti ulaz me posle priznanja majcinog stalno zvao sebi al kad sam zazvonio na vrata i otvorio mi ih on,moj otac stajao sam kao ukopan..

Ti si moj tata,jel tako?promrmljah a on mi zatvori vrata pred nosem..Izgleda da mi je to sudbina da kad cekam odgovore vrlo bitnih pitanja ,oni ostaju nedostupni i prosto mi uvek zafale kao Muji cevap ..Iz sna me prenu vika devojcica koje su s rancevima na ledjima isle u skolu..Njihov smeh me skroz osinu srcem i ja lagano izadjoh iz auta jer su bile tu blizu..Koja je sad od njih?..Bilo ih je tri a ja sam propustio stazu kojom je dosla ,,Moja”devojcica..Sve tri su imale kosu svezanu u repove i ajd ga majci pogodi koja je moja..Nisam ni video starca koji mi se priblizavao i zagledao me..Opet ti …rece glasno,unoseci mi se u lice..Ovo je nase dete..

Okrenuse se sve tri da vide o cemu se tu radi al samo jedna potrca prema starcu..Moje plave oci i Lelina svilena kosa me ostavise nemog..

Mila moja..rekoh tiho da cak i sam sebe nisam cuo al kocoperni starac je pruzao ruke ka mom vratu preteci da ce zvati policiju ako se ne sklonim odatle..

Kceri moja! jeknuh i padoh na kolena..

Njene a moje oci gledale su me cudno a ja sam silno pozeleo da potrci prema meni da je primim u zagrljaj..Starac me nekoliko puta odalami metlom al ja to nisam ni osecao..Na kolenima sam vapio za svojom krvlju koja nesrecnim spletom okolnosti odrasta bez mene..Devojcice je povukose za sobom al ja ugledah da se nekoliko puta okrenu dok ne zamace iza ugla i taj pogled tih lepih ,plavih ociju ,oivicenih majcinim trepavicama mi ostase duboko u dusi..nastavice se Jagoda Savic

Kao sto vodenicni kamen pokrenu slapovi reke ,tako i vi pokrenite svoj onlajn biznis..Kazu ,,bili smo skepticni”.A zasto?Zar svi mi ne mozemo svojim trudom i radom od kuce stici do cilja?Brines o deci,kuvas sataras,pravis krofne a uvece odes na operu u Atlanti i uzivas u divnom pevanju Bocelija mladjeg..Vec maja skupis svoje stvari i krenes u svet a posao cveta kao najlepsi cvet..Suncas se a cekovi stizu i ne brines dal ces vecerati jastoga il oktopoda a uz to piti vino iz 67-me..Ma bravo za mene..Vi kliknite na moj link i krecemo kao slapovi bistre planinske reke..