Jagoda Savic….STRUGAN…

STRUGAN

Ooooo Strugane dolazi odmah ,sunce te ne videlo!…pistala je baba svojim piskavim glasom…
Dolazi da mi podignes jastuk ,kicmu ne osecam!..
Bacio je dleto kojim je pravio drzalju za motiku jer trebalo je okopati bastu ,zagrnuti ono malo parce kukuruza i krenuo u kucu da ugodi babi usput u sebi mrmljajuci sto ga po imenu ne zove vec mu je sama nadenula ovo ime za podsmeh i sprdnju selu..
Strugane ,povuci me malo levo,…ne tako baksuze …ti bi da se sto pre otkacis od mene,strugali te testerama i onim dvojim dletom od kog se ne odvajas..
Povuce je levo i ispravi joj jastuk strpljivo ne osecajuci ljutnju sto ga prekida u poslu,sto se kao ljuti na njega sto nije tu kad god ga pozove..Nije se ljutio ni kad mu je govorila da covek bez korena i nije covek bas onako kao i drvo kom preseku koren pa stablo obezglavljeno vene i umire dok ga ne prozderu plameni vatre..
U sirotistu su mu dali ime Ljuban a prezime jedne od zena koje su radile tamo i koja ga je s posebnom ljubavlju cuvala .Kad je malo odrastao saznao je da je njena vezanost za njega bila otud sto je bas u to vreme kad su njega tek rodjenog doneli u sirotiste ona na porodjaju izgubila musko dete.. Nekad kad bi se osamio od druge dece razmisljao je o majci..Sklapao bi njen lik gledajuci sebe u ogledalu…divlja gusta kosa,plave oci kao nebo ,usta koja se bas i nisu razlikovala od normalnih usana ostale dece.
Bila je lepsa od mene,najlepsa majka na svetu,ova divlja ,jaka kosa je od oca…Njega nije ni hteo da zamislja jer on nije voleo majku pa se morala odreci svog ceda..Nekad je razmisljao da su ga zajedno doneli ovde jer je imao ovakvu kosu da bi se u sebi nasmejao setivsi se da je on bio samo tek rodjena beba i da mozda kosu nije ni imao.. Nekad su u sirotistu dolazili neki ljudi i uzimali neko dete sebi…On bi ih posmatrao naslonjen na ogradu sirotista kako odlaze i odvode njegove drugove i drugarice s kojima je rastao, igrao se.. Ponekad je osecao tugu sto se nikom pogled nije zaustavio na njemu,sto se nikom nije dopao da ga prigrli sebi a onda bi odmahnuo rukom razmisljajuci da je on taj koji bira…ni on ne bi sebe izabrao..
Ljubane Maricu…doslo je vreme da se rastajemo.Sad si odrastao covek i moras uzeti zivot u svoje ruke…Javi se ovom coveku za posao…rece upravnik doma i pruzi mu papiric sa imenom i adresom. Raduj se sto ces tim dletom graditi svoju buducnost,sto ce naici neko devojce,pa deca i tako redom.Budi castan i posten covek i svojim primerom dokazi da i ovde odrastaju dobri ljudi..Jos je upravnik doma savetovao sve dok ga ne doprati do kapije.Na rastanku mu pruzi ruku a on pogleda prema deci koja ostaju i koju niko nije izabrao i oseti suzu kako izdajnicki zeli da klizne al je silom vrati u izvor..Mahnu im i krenu sa malenom torbom svojih stvari i dleta u nepoznato…
Vasceli dan je tumarao gradom,gledao majke kako vode decu za ruku,kako ih drze uz sebe dok prelaze ulicu,gledao je ljubav u detinjim ocima..
Babu je ugledao kad je sisao iz autobusa u prvom selu nadomak grada.Teskim korakom vukla je rucna kolica uz brdo puna potrepstina za kucu..
Mogu li da vam pomognem ?..upita je kad je sustize..
Sto bi mi pomogao? ona ce ne gledajuci u njega.
Zato sto su ta kolica za Vas teret a za mene igracka..
Nasmejala se pogledavsi u njega i on je osetio da se opet vraca kuci s dalekog puta… Radio je sve u kuci i oko kuce za topao krevet i hranu koju je sam u pocetku nevesto spremao za oboje.. Dletom je popravio okrzanu nogaru stolice,pravio kucicu za psa,drzalje za svo orudje koje je nasao u podrumu kuce.. Ucvrstio obruce kaca i buradi i popunio svaku pukotinu na njima.. Baba kao da je zivnula i podmladila sebe dok je stapom obilazila okopan vinograd,kukuruz i malenu bastu u kojoj je cvetalo cvece i raslo najlepse povrce.. Uvece mu je diktirala pismo sinu koji je evo vec godinama po svetu i koji nikako ne moze doci da je vidi jer je zatrpan poslom..Pokazivala mu je slike svojih unuka koji su sad vec odrasli momci a tad su bili decaci koji jos u skolu nisu posli.. Govorila o snaji koja je tudjinka pa je nista ne vuce ovde i da bi sve mnogo bolje bilo da se ozenio nekim nasim celjadetom…
Godine su necujno prolazile ,baba postajala sve nemocnija,razdrazljivija u svoj tuzi zbog nedobivenih odgovora na pisma koja je Ljuban svake nedelje slao..
Jednog jutra je posebno pobesnela kad joj je komsija dosao na kafu i saopstio da se cuo s njenim sinom i da sin hoce njemu da proda njenu kucu i imanje kad ona ,,nedaj Boze” ode.. Strugane!..dreknula je tu pred komsijom..donesi mi da obucem one stvari sto sam za ukop spremila..Idemo u grad..
Ja sam Ljuban..rece on crveneci u licu..
Ti si Strugan …vecito nesto mrljavis s drvetom i struzes.
Kako se taj nadimak razneo po selu ni sam nije znao al ga niko vise nije zvao imenom…
Cele noci je sedeo uz njenu postelju po prvi put lijuci gorke suze zbog odlaska babe ,njegove prve i jedine porodice.. Ujutru je stigao sin u ogromnoj limuzini sa stranskim tablicama,sa zenom i dva vec odrasla momka..
A ti si taj Strugan sto je sluzio moju majku?…obrati mu se onako usput i izrece mu nekoliko naredjenja..
U seoskoj kafani je bio uprilicen rucak posle pokopa.. Ljuban je ostao posle svih na grobu,rukama ravnajuci humku dok su mu suze klizile niz lice a da ih nije ni osecao..
Ajd Ljubane na rucak s nama, imam nesto da ti saopstim pred svima…rece mu nepoznati covek u odelu..
Ja bih da ne smetam .Samo cu svratiti kuci da uzmem svoje stvari i dleto..
Uzeces posle ..ajd sa mnom na rucak..red je za pokoj duse.
Sin je sedeci pored komsije u kafani ugovarao cenu za kucu i imanje..Sporise se oko psa jer komsija nije uz kucu hteo i dzukelu da hrani.. Na kraju se slozise da sin upuca psa.
Nepoznati covek u odelu tad ustade i pred svim okupljenim rece da je baba ostavila testament..
Koji testament kad samo mene ima? sin ce..
Ja Marijola Radic …{poce da cita neznanac koji se predstavi kao advokat pokojnice}….pri punoj svesti i zdravoj pameti moju kucu i imanje a posebno brigu o mom psu dok je ziv ostavljam mom ne po krvi sinu LJubanu Maricu koji je brinuo o meni i imanju bolje nego sto je moj rodjeni sin ikada.Uz ovaj moj testament prilazem i nalaz doktora da sam ovu odluku donela pri zdravoj pameti..
Covek je pokazao svim prisutnima papir sa babinim potpisom..
Muk u kafani prekinuo je babin sin koji se u tren stvorio kraj Ljubana i dohvatio ga za vrat… Lopove,nikogovicu!..drao se …ti li si nasao moju majku da opljackas? Ono je sve moje …udarao se u grudi dok se Ljuban jednim pokretom otrze od njega..
Nije cuo sta je covek jos u besu govorio dok je zurio ka kuci…Strpa svoje stvari u onu malenu torbu s kojom je dosao,skinu svoje dleto s eksera u podrumu,otkaci psa s lanca i zajedno izadjose na put..Polako je koracao dok mu se pas pribijao uz nogu prateci ga u stopu..Sagnu se i pomilova ga po glavi..Po prvi put ugleda pogled koji je licio na njegov i znao je da je da ga ovaj prijatelj nikad nece ujesti za srce… Jagoda Savic