Ostadoše ukusi karmina,
i sećanja živa što ne trunu;
i opojnost parfema i vina,
da istinu vode u pobunu.
Ostale su i reči na drumu,
na kaldrmi koraka ti bat;
ostale su čežnje da se kunu,
što s ljubavlju vodile su rat.
Ostala je ljubav iznad svega,
do pobede išla je udvoje;
ona hoće daha jutarnjega,
da razbistri zlatno carstvo svoje.
Kapije nam otvarahu ptice,
osunčane zlatno belom bojom;
i ulazim u poznate dvore,
zagledana u to divno lice,
osnažena nežnom rukom tvojom.
Nek’ se jutra naša raspoviju,
zlatne ptice na krovove stignu;
mračne senke pod zlatom se skriju,
s ptičjim pojem, dugi se uzdignu.
__________________
© Vesna Milošević
