Olja Kojić “U znak sećanja na sve one bake koje su imale kecelje,…”

Glavna funkcija bakine pregače bila je da zaštiti haljinu koju je nosila. Ali služila je i kao rukavica za skidanje vrelog tiganja sa vatre.

Služila je za brisanje dečijih suza, a ponekad i za čišćenje njihovih prljavih lica. Pregača je služila i za nošenje jaja iz krošnje, a ponekad i pilića. Njome su se sakupljali prezreli plodovi koji su sami padali sa drveta. Kada su stranci dolazili u posetu, bakina kecelja je služila kao sklonište stidljivoj deci, a kada je bilo hladno, baka je u nju obavijala ruke.

Ta stara pregača koja je visila u kuhinji. Sa sobom je nosila krompir i drva. Služila je i kao korpa za nošenje paradajza i krastavaca upravo ubranih iz bašte. Njome je baka iz rerne vadila pleh sa sveže pečenim tutmanikom i stavljala ga na prozor da se tutmanik vrti.

Danas više nema baka koje svoju haljinu moraju držati uz kecelju jer imaju puno haljina, ručke tiganja se više ne zagreavaju, a dečija lica se čiste vlažnim maramicama.

U znak sećanja na sve one bake koje su imale kecelje, jednu čistu i okačenu u kuhinji a drugu koja se sušila na otvorenom, ovaj tekst posvećujemo svima onima koje smo bar na kratko vratili u detinjstvo.