Marija Librenjak “KANTUNAL”

KANTUNAL

Zabeblijaje ovo vrime lino sićanja, muštra možđane, krika ucurik.

Proliće varljivo bagelja, akacija cvita…

 Kiša intradu zaliva, cidi snatanja.

Sačuvaj nas Gospe mraza i neterbe svake, najskoli potresa.

I ‘tice zakunjale, zašuškale se u gnjizdin priklanjskin.

Zamuklo veršanje.

Daće Bog, u koru svibanjskon, zapivat će  jopet…

Tekon u ćoši komore matere jon i ćaće kantunal sjaca.

 Livo konistra iz dote natrpana brimenon zemana.

Škripe vrata  armeruna škripe  Na psihi naciklo caklo.

 Ma,  komen je do ogledavanja.Mitili otkad-ikad  zemani o’  lušanja.

Poče, kantunal  oran,  prez pristanka predika…

…

– Jesi l’  pritrenijo izere, Vrano?

– Jok, Šime moja, neće san na oči. Dodaj mi iz kantunala ‘ćale Markanove, bacit ću jednu na trešeta osamačke.

Vrano će, a modrozelene oči mu planjcale kano misečine ispo’ rasklimane škure.

-Deder , Šime,  iz kašetina u kantunalu  maši se šuverina i šterike, grijota je palit letriku!

Slipa Šima i ronja.

– A šta bi svit po selu,  di ne bi prispili , poručili  bi da je zgajiza pod stare dane Vrano, il’ se Bož’ prosti povukodlačijo.

Ma, dakuću. Peškaj ti Vrano, a ja ću izmolit krunicu.

–  Koje ono otajstvo iđe?

– Žalosno, Šime moja drugo…Kakvo će nan bit kad smo  prvo zemana ostarokurčili, da poštenje tvoje prosti.

Vrano brontulja, peškajuć karte.

Bome akuža otprve.

Dodijale Vrani i karte,pripele se za prknje nako piplavo,  njanci zere nije driman, najrađe bi da ga zora prene…

Prolista nikidašnje novine,

 – Ej, Šime, jes’ sigurala krunicu, jes’ me priporučila Bogu, dicu našu i one šta odoše u cvitu mladosti  Bogu  svomen na raport?

– Ne pometaj me, sad moran u po destice isponova, a valja molit da ti Svevišnji grije prosti.

 U sanpasu će Šima , doklen je šudar podvezivala.

Deka na letriku na štramcin, ispo nogu goma paron nadušena. Glotne žunte okomeraje.

– Ma šta san ti učinijo  na ža nesritnice moja, jes’ li barenko  zerku  zakunjala?

–  Jezik ne uvlačiš…pondak, do nikidan si obnoć s kumon Perkanon, doklen pivci ne zapivaju dudučijo.

Beštima na karte,  jerbo te neiđe…

Srićon Perkan logon zalega.

Ujmeisusovo!

– A Šime moja, jeer ti u po našog vika nisi kadikad bacila dikoju partiju samenon , tomačijo san ti  , a ti buljila  ki tele u šarene vrata?!

 Svašta znadeš, umitne si race, al’ karte ti mrske, ka da ji ižinja đava.

Ator mi je,  Šime moja bidna…

 Tendi od tri godine unuk nan, a ti ‘š i Bogu za kurira partit, ne’š naučit. Uf?!

Zaijti Vrano karte…  po tavanu kraj peršonipo postelje.

 Nauznač svitlile, misto švere koja sporo tuče vrime.

Maši se tašne, požmareni libri ga svrnili u njegove zadruge,  di je inkas pačijo i zamen-boga bilužijo.

– Ma, neću više virovat ovizin pulitićarin. Evo od nikidan Banac jedno predika u „Slikon na sliku“ , večeras okrenijo ploču. Takon će, doklen ne vrce. Svragon i tava i jaja! oni vazda kakon vitar puše.

–  Neka nami naše ‘Rvacke , a sinovi nan se živi i zdravi vratiše.

 Nek’ nisu ovanjcirali, imamo Rvacku, fala ti Gospe!

– Muči više,labrnja ti uvik tanjca,  ne zamuka kobogda…

Jidna pensa  Šima.

 Potrpa se inbotidon po tintari , i zarka.

Utrni Vrano šteriku, potegni klašnje, lancun nemere  napipat.

Izbucali krpe, ki no u svoje,  o’ aškovanja vrime.

Poćirilo sunce, valja blago namirit, kadikat i prez pivca svanjiva…

P.S.

Kantunal i sadak  ki vid očinji čuva krunicu, librić,  raščeviljene ćale i išumitane Šimine punparice. U kašetinu svečići , puca  kadikoja i iljadarka.  U takujinu  brćolet i  rećine –bokulice  Šimine i Vranine izolir-trakon zakrpljene karte.

 Miljet uštirkan pobejarijo, luša ga kapelin , a u drugon ćoši bagulina i perlonka Vranina.. Plet Šimin , naravski, na konistri se zdrači.

Povri postelje Gospe Sinjske slika uškvadrana i ćišna, ona s vinčanja…

 Ćaricon me vazda umiva.

Deka na eletriku u kantunalu, misto kostiju jin stari,  urmetuje duše dice njijove.

Tentalo me ovo načarat,  jerbo juče u Sinjanju,  ki bena falila.

 Sve otkrila, vidin kantulan, i svragon, reče-postelja.

Ko će falit ka čeljade.

Bog s vamin, do druge bote!

U Karakašici, 5. svibnja 2019.

Marija Librenjak