Uncategorized
Ljiljana Skelić Vemić….BOŽIĆ ……USPOMENE PRETAČEM….
USPOMENE PRETAČEM
Zorom te pratim krišom,
dok plavo jutro ne sustigne dan.
Širokih zenica uspomene pretačem,
brišu se prepreke,
ćutanjem te gledam.
Zvezde se prosule po čelu,
rosa na travi zaspala.
Srce pleše
sve naše godine…
Pokušavam jutrom u oči da ti zaronim,
žudnjom
zarobim prostor među nama.
Ljiljana Skelić Vemić
/januar 2022./
BOŽIĆ
Dani se sećanjima prepustili,
seoskim putem do kuće vode.
Na prozoru nazire se svetlost,
izmaglica pritiska mi kapke.
U hladnoj sobi
naložih vatru,
znani miris pogače
svuda se širi.
Na šporetu sarma se
krčka,
u kredencu mirišu kolači.
Sutra je Božić,
uskoro i slava,
otac je zorom
ispekao prase.
Uz punu trpezu
čekaju se gosti.
Oči se prošlošću napunile,
zamagljeni prozori
počeše da kaplju…
Gledam na slici
majku i oca.
Lepi i
nasmejani,
bez ijedne bore.
Pitala bih nešto,
ali strah me hvata…
Uz plamen sveće,
sa mnom se mole.
Ljiljana Skelić Vemić
/januar 2021./
Continue Reading
