Kultura
Kako je nekad bilo “Dica čitaju a ja križam Duvan u Podrumu ” Niđe Veze
Zbog tebe
je grad
prepun malih bagrema
naselili su mi se
u oči
i riječ
nekoć
ti šutnjom
znadoh reć
doreć
poreć
nakanu
danas je hvatam
mrežom
za leptire
sada
dovoljno mi da te
čujem
u mirisu
bagrema sretnem
a ne bi davno
kad
za lipama čeznuh!
Osim čarapa.
Dogodi se da obujem rasparene kiše…
I vraški je teško ispregovarati
njihov povratak u periferiju duge …
No, već mi je uspjelo
u istom valceru udomiti tebe i suze…
nastambe duge,
dušo nisu ništa drugo doli periferija sna.
SECANJE JEDNE BUDALE
Sada, kada bacim
pogled preko ramena
shvatam da u muzici
naseg tanga
nije bilo ljubavi…
nosim u sebi muziku
ne osecam
tvoje ruke od vetra…
pogledah ti oci
misleci na tvoju dusu…
ne trazi na mom licu
igru meseca i peska…
dodirni me secanjem
da snovi dobiju krila…
Uberi cvijet
ili od njega latice
sabrao si
nakupine sunca
Poljubiš
li redak
ili stih
pjesmom
grliš me
i šarena
smislenost
korake broji
Radost
je
vedra
zarazna glasna,
prejasna
kao i
ljubav u redcima
tvojim
a da mi je netko
rekao
rekla bih
da to se
nikada neće zbiti
nisam
ni sniti mogla
da nešto
može otpočeti
bez početka,
sreća je lijepa
dok se
prpošno čeka
zaraznu
glasnu
prejasnu
nalazim je
….u oku tvom!
SUZA
Niz napuklo zrcalo
slijevaju se kiše
Od jutros
stvarnost
se u njima ne ogleda.
I nije strašno
što nema nas više
…ovo je Pirova pobjeda
Ljubičice su
noćas izgubile miris
Jutro,
poznati
miris ruža
ruke vjetru pružam
odlazeć
u skloništa za ptice,
Jutros
i zrcala zbog nas plaču!
Hajde…
Hajde dušo,
kafu nam donesi!
Tragove noći da izbriše…
Umorno telo da podigne!
Noć ne prespavanu da sakrije!
Hajde srećo,
poljubac utisni,
noć potvrdi…
i zapečati!
Neka se ne vidi,
da smo se voleli!
Hajde milo moje,
zagrli me,
snažno!
U kutak srca pospremi!
U osmek pretvori!
U zenici oka nacrtaj!
I pogledom progovori.
I poverovaću!
Da voliš me…
I da sam tvoje sve!
