JER NIJE U REDU,

Da je pitaš zašto se ugojila.

Možda nije opterećena fizičkim izgledom. Možda ne želi da sklanja hranu od usta. Možda su hormoni krivi, neki ludi disbalans, ili usporena štitna žlijezda što je od stresa proradila.

Da je pitaš zašto trči i šta to „skida kad je mršava ko grana“.

Jer može biti da je to njen način da istrči loše misli, užasnu svađu, razvod, gubitak, anksioznost, izdaju, dijagnozu, život koji je drugačije zamišljala. To što je ko “grana” nju najmanje zanima.

Da je pitaš koliko zarađuje.

Jer velik novac ne mora da znači da je zadovoljna uslovima rada, odnosom sa gazdom i kolegama. Možda joj je naporno i teško, možda mora da ostaje satima duže, možda je bole ruke ili kičma, možda radi noću, a od djeteta ne može da spava danju, možda trpi, ali još uvijek ne može da ode. I zato probaj da je ne pitaš koliko zarađuje, već da li je zadovoljna. Svakako njenim novcem nećeš plaćati svoje račune za struju, kupovati mlijeko i meso.

Da je pitaš zašto je sama.

Jer možda je odabrala da živi i umre sama, bez igdje ikoga da je obiđe ili skuha juhu kad je gripozna. I možda se to tebi čini jadno i tragično, ali možda je ona u svemu tome sretna.

Možda čeka.

Ljudi ponekad prožive život, a ne nađu taj drugi dio za sebe. Ili ga nađu, ali vremenom shvate da su pogriješili, pa ostanu u braku radi djece, radi okoline, zbog novca ili krova nad glavom, pa umiru temeljnije od nje koja je odlučila da bude sama. Zato nemoj da je pitaš šta čeka i zašto je sama. Možda joj je već dovoljno teško, možda je u strahu da nikada ni neće naći svog muškarca. Možda joj tisuće sličnih pitanja bubnji u glavi i bez tebe. Oslobodi je dodatnog pritiska.

Da je pitaš zašto se razvela.

Jer ti ne znaš, i nitko od nas ne zna, šta se događa među tuđim zidovima. A zidovi ne govore, posebno ne pričaju onima koji među njima ne žive, tako da možeš samo da nagađaš, da osuđuješ, da žališ, da kudiš, da procjenjuješ. Da kažeš „ostavila ga, odvela dijete, a sve joj pružio“. Da kažeš „kurva“ ili „raspuštenica“. A nisi ti osoba kojoj bi ona trebalo da raskopava svoje srce i odgovara „zašto“, posebno što iza razvoda nikad ne stoji samo jedno zato, i samo jedna istina.

Da je pitaš zašto ne rađa.

Jer možda ne želi.

Možda bi željela, ali ne može. I možda je već tijelo boli od pokušaja, i analiza, i loših vijesti, i strepnji, i strahova i nadanja.

A možda misli da nije još vrijeme, iako je dugo u vezi. Možda ne osjeća da je spremna, da su spremni, možda se bezrazložno plaši da neće biti dovoljno dobra majka, možda je nešto loše čula pa se strahom paralizirala, ili nekog izgubila, pa joj je potrebno vreijme da se opusti i zaboravi.

Da je pitaš kad će drugo dijete, jer „nije u redu da ovo ostane samo“.

Jer ona možda ne želi drugo dijete, i pri tom ne misli da je sebična.

Možda je jedva i ovo prvo dobila. A možda je u međuvremenu imala operaciju i sve joj je izvađeno van, ali ti to ne znaš, jer ti to i ne treba da znaš.

Da je pitaš gdje joj je muž, kada je vidiš na javnom mjestu samu.

Jer brak nije lanac oko zgloba. Nije patološka ljubomora, i kavez. Nije posmatranje iz prikrajka. Špijuniranje. Ili laž. Nije odbacivanje svega onoga što je nekad voljela da radi. Nije robija tokom koje samo može da sanja da pleše sa prijateljicama vikendom na podijumu za igru.

I posebno nemoj da je pitaš „što si sama?“ došla na bazen, na plažu, u kino, u kafić, na predstavu, u tržni centar ili park.

Jer, znaš, postoje žene koje vole da su jedan dio dana same, makar to bilo i 40 minuta. Bez prijateljice, bez momka ili muža, bez mame, ili djeteta, bez komšinice, bez kolegice, bez tebe. Same! Bez slušanja priče o braku, o kosi, o farbama, noktima, dupetu, sisama, gazdama, smjenama, svekrvi, svekru, prljavim prozorima, muškarcima, dječijim guzama i stolicama…

Tada odmaraju od svih i uživaju sa sobom. I to uopće ne znači da im je loše, naprotiv. Zato sljedeći put probaj da izbaciš onaj tugaljivi ton kada je pitaš zašto je sama, jer bit će da joj je baš tada vrlo dobro.

I znaj…

Sve dok s njom ne dijeliš zidove, ne dijeliš troškove, sredinu kruha ili kreditne kartice, brigu o djetetu ili roditeljima, dok njen stomak, veliko dupe, maternicu i jajnike ne nosiš na svojim kostima, dok iz tvojih očiju ne teku njene suze, dok tvoje ruke ne trpe teret njenih ruku, ili tvoju glavu ne sijeku njene brige, nemoj da je pitaš ovakve stvari.

Jer, zaista, nije u redu.

J.K

Laku vam noć….

 Jovana Kešanski