.Jagoda Savic…..Oprosti mi sine 14

Sedeo je na steni koja je bila iznad seoskog puta okruzen sumom..Pogled mu je bio negde iza brda koja su pravila prevoje jer je obicno u tim prevojima tekla mala recica ili potok..Polako sam mu prilazio ocekujuci iznenadjenje i zagrljaj kao onda kad smo bili u vojsci…Gledajuci u ledja tom mladom coveku nikad ne bih pomislio da su njegova jer su bila nekako povijena,uza i pokrivena kosom koja je dobrim delom bila seda..Ne primetih nikakav trzaj al kad stigoh do njega(delio me korak ili dva)odjednom susretoh njegove oci i lice a na stomaku osetih cev..

Vojkane,brate jes` to ti ?izustih dok mi se dah povrati i opet ovladah sobom..

Gledao je u mene stisnutih ociju ,mrsavog lica koje je nekad bilo lepo ako se nama muskarcima da da tako kazemo.

Sto je vise zurio u mene lice mu se preobrazavalo na moje oci i konacno izusti…Deni ,to si ti?

Ne nisam ja nego moj pokojni djedo…pokusah da se nasalim al mu ne izmamih osmeh.

Stajali smo tako odmeravajuci jedan drugog kao da ce nase oci ispricati sve ono sto je nedoreceno,zajedno nedozivljeno,ono sto su sve vode odnele i zemlja pokrila..

Njegovo lice me strasno podsecalo na lice Isusa iz jednog od filmova o njemu… samo su mu oci bile crne i mracne kao da u sebi kriju neispricanu pricu i neispisanu knjigu..

Kako si me nasao? upita me posle duzeg posmatranja..Na njemu je bila dukserica koju sam i ja pamtio,iznosene farmerke su prekrivale mrsave noge koje su nekad bile kao u fudbalera..Na nogama je nosio iznosene Kanadjanke koje moram priznati nisam ranije vidjao il su mi promakle..

Pomogose ljudi…rekoh tek da nesto kazem..

Ljudi..Izusti onako kao za sebe..