Scena

Iz dnevnika jedne mlade: Pita i svekrva

Naučila sam pravit pitu.
Znam ja kuvat svašta, nije da sam skroz suvoruka samo eto, nisam znala napravit pitu. Nije mi ni bila posebno draga, a činila mi se komplicirana za napravit pa se nisam vele ni trudila.
A vidiš, moj je Miro obožava, njemu pita ne more ne valjat!

Meni se recimo ne sviÄ‘a pita njegove matere i od nje mi uvik bude muka. Kako i neće kad uvik prigoni s mašćurinom i lukom! NiÅ¡ta ja njoj ne govorim samo gledam da taj ručak, koliko je god moguće izbjegnem. A ko će ga izbjeć kad se on naÅ¡unji čim ja protiv nje progovorim! Brate mili ako ne valja – ne valja, ne znam Å¡ta se tu ima ko ljutit? Samo ajde ti to njemu reci! Zato odem, Å¡utim i jidem. On se uvik u njoj guÅ¡i, dok ga mater umilno podržava:

– Jidi moj Miro, samo ti jidi! Zna mater da ti to voliš i niÅ¡ta ne smi ostat!

Tobože ga zapitkiva je li dovoljno slana i pečena, a ustvari samo oće da je fali. Na kraju nas uvik isprati šalom da će pravit pitu kad god on oće, kad mu već mlada ne zna ispeć.
Zato sam i odredila naučit. Neću lagat da mi je dobro ispala od prve jer sam se mučila i znojila danima da bude kako triba. Nedavno je baš za vrime ručka navratio moj brat pa mi, čim ostadošmo sami, na brzinu prišapnu:

– Je te čovik voli!

Razveselim se ja računajući da mu je sigurno štogod u povjerenju reko, kad ovaj nastavi:

– Na ovu bi se pitu i đava kreveljio, a on tuče li je, tuče!

Ali evo, sada sam naučila. Razvijam je na ruke priko cilog stola, pa je tanka i meka ko duša. Laže ko god kaže da ne valja! Danas sam na ručak zvala i svekrvu računajući da će se lipo iznenadit, ali mogu ti reć da se i nije iznenadila!
Znam ja da njoj fali masti i par glavica luka, ali mi je to svejedno uporno ponavljala, valjda ne viruje da sam tila vako. Ipak mi je na kraju odala priznanje.

– Znala sam ja da ti znaÅ¡ samo nećeÅ¡!

Eto vidiš! A ja, Bože mi prosti, bila uvjerena kako ona misli da sam suvoruka!

 

Iz dnevnika jedne mlade tropolje.info

Exit mobile version