Magazin

Iz dnevnika jedne mlade: Pismo didu

 

Uvik sam ga nagovarala da mi napiše pismo, još dok smo odali. Čestitku barem za rođendan, Valentinovo ili Dan žena i nikad nije tio. Jutros sam na tavanu našla kutiju s papirima, uglavnom stari računi i razne gluposti koje mi ne tribaju. Smeće koje sam konačno odredila bacit i eto baš sam u tom smeću pronašla pismo, čestitku od lani. Pretpostavljam i nije za mene. Ne znam šta bi ti rekla o tome, teško mi je objasnit. Ustvari, ako te baš zanima evo ti pa čitaj:

Dragi moj dide, da si živ danas bi ti bio rođendan. Nemoj me krivo svatit, ali bolje je da nisi. Ti ovo ne bi mogo trpit, viruj mi.
Znaš kako si ono uvik govorio da žena triba svoga muža služit i da joj je misto u kujini? Kako ono :”Kud ja okom, tud ona skokom”, jel tako? E moj dide, danas ti od toga nema ništa.
Čuo sam ja da ti žensko nisi volio srist u putu, kažu da si od njih glavu okrićo. Rekoše da nisi ženama dao da te obilaze ni onda kad si obolio. S babom i nevistama bilo ti ko begu. E moj dide, da ti je vidit gadnog vakta danas!
Ti meni ne bi virovo da ti kažem kako sam sebi moram uzet veš svaki put kad se oću okupat! Ma prljavu čarapu ne smim pod stolom ostavit kad se nako umoran pružim na kauč. Ko, bi mi oči iskopala ova moja! Laktom me u rebra prodre svaki put kad nako, malo nasičen, dobro zahrčem. Je, tebe mi!
Eno je, šminka se. Kupala se četerest i pet minuta, na sat sam gledo! Čudi me samo kako hidrofon nije crko. Na se je obukla nekakvo aljinče i to na vakome ledu! A kad se bunim šta će joj pidžama, sune se na me da je bubrezi bole! Eto vidiš, sad je ne bole. U grad će s prijateljicama kaže a i lani je isto išla. Vidiš li ti do čega je to došlo? Našunji se svaku večer čim se ja spustim među ljude doli u birtiju, to joj nije pravo, a svake se godine slavi Dan žena. Ma nemoj!
I ovo ručka je speuzila ko ni sebi ni svom. Gra, a ridak, sve se vidi kroz njeg, a dobro zna da ja volim kad je gust. Garant je to namjerno, jer sam upito kome misli dicu ostavit. Evo sam digo ruke, pa nek radi šta god oće.
Nego, ti se za me ne sekiraj! Čim ona ode priko vrata, doće mater pa će mi dicu poligat, već sam joj javio. Ja ću tada malo sletit doli do birtije pa ću izgurat večer, šta sad.
Dide, znam ja kako to sve tebi sada zvuči, ali nemoj me osuđivat! Nek znaš da sam se borio! Jesam i to junački, samo ko će s đavlom na kraj. I ne mogu ti lagat, moja je još i dobra kakve su druge. Viruj mi! Nisu danas žene nake kakve su bile, nisu ni blizu! Danas im ne moreš ništa.
Eto, ko ti još smi reć da one danas, baš na tvoj dični rođendan, slave svoj dan. Dan žena. Jesu dide, tebe mi! Samo, bolje je da ti o tom ne govorim. Ti se meni time ne zamaraj i počivaj u miru kad ti je već Bog dao pa moreš. I sritan ti rođendan.

Eto ti. Sad da mu kažem da mi nije pravo, opet će bit ja mučna! Najbolje mi je šutit. I oću, samo ako mognem.

 

Ivana Ćurić/Tomislavcity

Exit mobile version