Kultura
Dragica Ivanovic…….Proleće si….
Proleće si
Reci ružo, jel’ ti rek’o ikad neko,
da te nema da bi svaki cvet uvenuo, umro,
pre cvetanja u zrelo leto.
Tvoje reči mlado žito, prosuto
i opet niklo, stasale u pesme deo.
Aj se seti, ko je za te sa zmajem od papira znao da leti?
Da li ti je jednom makar,
šapat zaličio na nešto sveto,
i da trčiš bez umor, da snevaš, pevaš, razgorevaš, letiš,
dušu razodevaš, opet pevaš..
Aj’ se seti.
Plačes pevaš
Ljubiš pevaš
Umreš pevaš
Da li te je dan saček’o k’o
nikad pre, zagrljajno, plavo-belo, milo, onako da ti
se učini da nikad nikog tako niko nije ček’o,
k’o ti,
proleće još jedno,
cvetno, zeleno, raspevano, razgovetno.
Koliko je samo dana prošlo od zagrljaja?
Vek ceo, a još juče te je zagrlio neko i zapevao
sa pticama prazniku koji ima ime.
Više nisi star i beo.
Srce ti je trešnje cvijet.
Proleće je
Dragica Ivanovic
Continue Reading
