Kultura

Didovinu triba čuvat!

Potribio se svit iz zavičaja, rasuo se po bilome svitu, a ja i moj Miro ostali crnog kruva kusat. Otišla bi ja sutra da se mene pita, ali se on zainatio pa neće iz svog sela. A jaka mu sela, ni psi se više ne drže na lancu jer nemaju koga ugrist. Oni što bi ovde rado živili, nemaju od čega, ali ajde ti to mome Miri reci!

U nedilju je pratar pročito statistiku pa se i optimisti raskrivili. Jedino naše poduzeće koje lipo posluje je ono pogrebno.
Lipo ja njemu govorim – Ajmo i mi moj Miro! Susjed Slavko je litos svoju Ružu odveo u Austriju, i eno već je njemački progovorila, a di bi tek meni bio kraj?
Ali jok, neće ni da čuje pa mi političi kako svoju didovinu triba čuvat. Eto on će goloruk protiv državne nepravde! Molila sam ga i kumila pa odustala na kraju.

Sad izgonimo đubar na oranice i oštrimo motike zajedno. Kaže da ćemo opet prodavat krmad, a ja uzalud tvrdim da se to ne isplati.
I eto ti, dok moja prija Ruža šeta po svitu ja u gumenim čizmama čuvam didovinu. Blago ti se meni! tropolje.info

Exit mobile version