Vesna Milošević……PRAZNIČNA ZVONA…i BI SREĆE….

PRAZNIČNA ZVONA

Praznična se zvona zvonko osmehuju,

po celoj se sobi razli zvuk ko sreća;

u akordu njihovom oči ti sijaju,

a na stolu ritmično gori čak i sveća.

Ne bih nikad rekla da ta divna zvona

u ovom trenutku u ljubav nadiru;

u svakoj čestici, u svakome kutku,

zbiraju se zvonke, razdragane note.

Ne bih nikad rekla da do tvoga trona

praznični su koraci, divni musketiru,

ljubavi, živote.

___________________

BI SREĆE

Padoh lako, bez reči, bez suda,

na otkose gde mi dani dišu;

i gde note razvigori pišu,

gde noć ćuti, sluša svaka gruda.

Mesečinom lišće tiho bludi,

mesec gleda, šeretski, izbliza;

čar predaje dok lagano budi,

magični trag umilnog tirkiza.

Padoh, neću da ustajem više,

dok ne izustiš: „Još nešto mi daj”;

od tvoje vatre, moj je sada sjaj,

plima što pronosi majske kiše;

granu ti pružam i rosu dajem,

s tobom dišem, ustajem i trajem.

____________________

tropolje.info