..Jagoda Savic…Oprosti mi,sine…19….i…Oprosti mi ,sine….. 18

Oprosti mi,sine…19

Lela je s njima provodila vreme koje je verovatno bilo nepoznanica za njenog muza a onda odlazila na posao ostavljajuci njig dvoje da se ,,bolje upoznaju”kako je umela da kaze..

I nocu je Jasna bila s ocem koji se malo cudio sto majka nijednom nije odvela dete domu u kom je zivela sa svojom porodicom..

Dan kada je Deni trebao da krene kuci pojavila se u rukama noseci kese sva nasmejana i nekako cudna..

Mila ,mama ti je kupila svasta …rece i poce tu za stolom gde je Deni narucio veceru da vadi stvari koje ce joj trebati u novom domu..

Kom domu?

Naravno,tvom..

Ja sam je rodila,trpila uvrede i ponizenja , cuvala deset godina,sad je tvoj red,zar ne dragi?

Cutao je trenutak a onda je pogleda ravno u oci..

Bilo bi divno kad bi nas troje bili porodica bilo ovde il gde god ti kazes..

Nasmejala se odmerivsi ga od glave do pete..

Ti i ja?

Pogledaj coveka s kim ja zivim..Fotografija lepog muskarca sa kvalitetnom kosom i osmehom koji zraci titrala je pred njegovim ocima..

Ja i ti imamo dete…rece kao da ce mu ta istina  proredjenu kosu i povredjenu nogu vratiti u normalno stanje.

Imacu dete i sa njim…opet joj zablista osmeh.

Zeleo je da kaze nesto da je povredi al samo slegnu ramenima i rece maloj da se pozdravi s majkom jer odlaze kuci..

Necu dedi! Jasni samo sto suze ne krenuse..

Neces..Ides s tatom njegovoj kuci …objasni Lela sva umilna i nezna..

Mamo podji s nama..

Doci ce mama ,ne brini..Znas da uvek dodjem..

Ali…poce dete al joj je Deni vec spremao sediste sa mekim cebetom da joj bude udobnije..Stvari majka ubaci u gepek i nezno je pomilova po kosi pre nego kola kliznuse put Svice..Lela je mahnula i nestala u prvoj ulici ..

Jasna je tiho jecala jer se nije dovoljno nagledala svoje prelepe majke .Nije kao ostala deca imala majku i oca uz sebe.Isla je u nepoznato al je u dusi znala da ce uvek imati oca ..Mozda ce i majka zaista doci.Jecaji lagano prestase jer deci snove niko ne moze uzeti.. Deni pokusa da je nasmeje nekim  pricama koje je pricao svojoj deci i ona ubrzo utonu u san..Put kojim su kola klizila je bio kosmar u Denijevoj glavi…Srcem mu prohuja strah kao onda kad se nasao oci u oci sa  drugom koji ga je razneo u komade ..Bio je to strah od scena koje ce verovatno obeleziti zivot ovog nevinog bica bas kao sto je i njegov bio obelezen onog dana kad ga je brat nazvao kopilanom..Ljubav koju je godinama gajio prema bratu,zrtvu koju bi podneo zbog njega ako treba pretvorila se u  kamen koji  mu je grcio zeludac i terao ga da s vremena na vreme izbaci iz sebe svu tu tezinu duse koja se sirila kao rak rana..Ne…To nikako nije zeleo za svoje dete..Znao je da od ovog trena ona ima samo  njega…Znao je i da ce podneti sve samo da ona bude sretna..Nastavice se…Jagoda Savic…